#sitansat

Djuzepe Macuoli, Smrt Adonisa, 1709, Ermitaž, Petersburg 2014. Zar ne znaš da svako ima svoju sopstvenu vilinsku zemlju? P.L.Travers, Meri Popins ********* Vetar. Čula sam ga koji trenutak posle ponoći. Kao lopov koji je u mraku naleteo na neočekivanu prepreku, zašumeo je u obamrloj krošnji stare lipe. Stresao je isprva tiho toplotu sa lišća, a onda sve snažnije upro u vrata i prozore. Pogledala sam u kofere na ormanu i znala da s njim stiže pokret. Da donosi promene. Pod bosim stopalima se ugibao stari hrastov parket još uvek topao od avgustovskih vrućina. Između mene i malog balkona stajao je poznati, domaći mrak. Bio je potreban samo korak da izađem u noć i osetim dodir tog kasnog posetioca što huji sa severa. Činilo mi se da mogu da čujem vrenje šećera u novom grožđu i smeh seljaka u vinogradima kraj Rajne. Okrenula sam dlan kao školjku prema zamišljenom horizontu, mojim očima nevidljivom od tamnih senki uspavanih zgrada, i osetila plav i hladan stisak njegovih vi...

Jutro na Jonskom moru. Letojani, Sicilija, jul 2017. Veruješ li, Arijadna - reče Tezej - da se minotaur gotovo i nije branio? Horhe Luis Borhes , Asterionova kuća ********* Plutam u kristalno prozirnoj vodi dok jata sitnih, srebrnih ribica začudjeno pokušavaju da ustanove kakvo to neobično, belo telo zauzima njihovo modro-zeleno stanište. Sunce se lagano penje sa kalabrijske strane. Lenjim, sigurnim hodom kojim pastir prevaljuje poznatu distancu izmedju tora i pašnjaka. Ružičasti obluci prošarani tananim nitima i šupljikavo, mrko kamenje nastalo naglim dodirom slane vode i lave, masiraju dlanove kojima se lagano odupirem o tle. Topla struja koja se kotrlja sa marokanske obale, kao vremešna kuvarica zabradjena nežnom penom talasa, presreće onu ledenu iz Mesinskog moreuza, zadojenu vriskom užasnute Scile koju je ljubomorna Kirka pretvorila u čudovište. Prima je nežno u svoje meko okrilje što miriše na dagnje i trilje, neosetno je pretvarajući u prijatni drhtaj sitnih t...

Pogled na Luvr (desno) i Monmartr kroz sat nekadašnje stanice Orse u kojoj se danas nalazi istoimeni muzej, april 2016 . U svakom umetniku postoji skriveno mesto iz kojeg izviru sva njegova dela. Mišel Onfre, Gurmanski um~Filozofija ukusa ********* Pričali su mi da sam prva slova nacrtala majčinim sedefasto plavim kreonom za oči. Taj, za mene zaboravljeni kreativni akt, bio je najstrože sankcionisan. Kreoni za oči su kreoni za oči. Potom su nastojali, tako mi pričaju, jer se i ja, kao svaki kažnjeni stvaralac, nerado sećam svih prepreka na putu umetničke samospoznaje, da unaprede taj moj naprasno ispoljeni talenat svim pedagoški dostupnim sredstvima. Olovke, gumice, rezači i one strahotne sveske na linije. I danas kad ugledam linije dodje mi da svesku okrenem poprečno i pišem dijagonalno. Sveske na linije i ja smo provele značajno vreme u dugom, plodnom ratu spram kojeg je onaj stogodišnji izmedju Lankastera i Jorka bio čista poezija. S tim duelom se mogla meriti...